Како се ближи крај 2024. године, глобална трговина се суочила са својим делом изазова и успеха. Међународно тржиште, увек динамично, обликовано је геополитичким тензијама, економским флуктуацијама и брзим технолошким напретком. Узимајући у обзир ове факторе, шта можемо очекивати од света спољне трговине док улазимо у 2025. годину?
Економски аналитичари и трговински стручњаци су опрезно оптимистични у погледу будућности глобалне трговине, иако са резервама. Текући опоравак од пандемије COVID-19 је неуједначен у различитим регионима и секторима, што ће вероватно наставити да утиче на трговинске токове у наредној години. Међутим, постоји неколико кључних трендова који би могли да дефинишу пејзаж глобалне трговине у 2025. години.
Прво, пораст протекционистичких политика и трговинских баријера може се наставити, јер нације настоје да заштите своје домаће индустрије и економије. Овај тренд је очигледан последњих година, при чему је неколико земаља увело царине и ограничења на увоз. У 2025. години могли бисмо видети формирање више стратешких трговинских савеза, јер земље настоје да ојачају своју економску отпорност кроз сарадњу и регионалне споразуме.
Друго, очекује се да ће се убрзање дигиталне трансформације у трговинском сектору наставити. Е-трговина је доживела експоненцијални раст, а очекује се да ће овај тренд довести до промена у начину на који се роба и услуге купују и продају преко граница. Дигиталне платформе ће постати још интегралнији део међународне трговине, омогућавајући већу повезаност и ефикасност. Међутим, то такође доноси потребу за ажурирањем
прописе и стандарде како би се осигурала безбедност података, приватност и фер конкуренција.
Треће, одрживост и еколошка питања постају све важнија у обликовању трговинских политика. Како расте свест о климатским променама, потрошачи и предузећа подједнако захтевају еколошки прихватљивије производе и праксе. 2025. године можемо очекивати да ће иницијативе за зелену трговину добити замах, са строжим еколошким стандардима који ће се наметати увозу и извозу. Компаније које дају приоритет одрживости могу пронаћи нове могућности на глобалном тржишту, док би се оне које се не прилагоде могле суочити са трговинским ограничењима или негативним реакцијама потрошача.
Четврто, улога земаља у развоју не може се потценити. Пројектовано је да ће ове економије чинити значајан део глобалног раста у наредним годинама. Како се буду настављале развијати и интегрисати у светску економију, њихов утицај на глобалне трговинске обрасце ће само расти. Инвеститори и трговци требало би да обрате пажњу на економске политике и стратегије развоја ових сила у успону, јер би оне могле представљати и могућности и изазове у еволуирајућем трговинском окружењу.
Коначно, геополитичка динамика ће остати кључни фактор који утиче на глобалну трговину. Текући сукоби и дипломатски односи између великих сила могли би довести до промена у трговинским путевима и партнерствима. На пример, сукоб између Сједињених Држава и Кине око трговинских питања већ је преобликовао ланце снабдевања и приступ тржишту за бројне индустрије. У 2025. години, компаније морају остати агилне и спремне да се снађу у овим сложеним политичким пејзажима како би одржале своју конкурентску предност.
Закључно, док гледамо унапред ка 2025. години, свет спољне трговине изгледа спреман за даљу еволуцију. Иако су неизвесности попут економске нестабилности, политичких немира и еколошких ризика велике, на хоризонту се налазе и обећавајући развоји. Остајући информисани и прилагодљиви, предузећа и креатори политике могу заједно да раде на искоришћавању потенцијала глобалне трговине и неговању просперитетнијег и одрживијег међународног тржишта.
Време објаве: 21. децембар 2024.
